Smeštaj za strane radnike je često loš i skup. Svako ko se opire takvim uslovima može se čak suočiti i sa nasiljem. Nemački institut za ljudska prava (DIMR) stoga poziva na veću zaštitu i odgovarajući smeštaj jer u Nemačkoj postoji nedostatak bezbednog smeštaja za žrtve radne eksploatacije, kako pokazuje nova analiza Instituta, kao nezavisne naučne institucije sa sedištem u Berlinu, koji prati stanje ljudskih prava u Nemačkoj i o tome obaveštava javnost. DIMR podnosi godišnje izveštaje Bundestagu i priprema izjave za nacionalne i međunarodne sudove.
„Malo sigurnije nego na ulici“
Neke agencije za privremeno zapošljavanje sistematski eksploatišu strane radnike, otkriva DIMR. Svako ko se obrati savetodavnom centru mogao bi da izgubi smeštaj, koji često po previsokim cenama obezbeđuje poslodavac. Šef savetodavnog centra „Arbeit und Leben” u pokrajini Nordrhein Westfalen, Pagonis Pagonakis, objasnio je prilikom predstavljanja izveštaja da su počiniocima često poznata uobičajena mesta za spavanje u hitnim slučajevima. Tamo se žrtve redovno posećuju i maltretiraju. U skloništima za hitne slučajeve, pogođeni se ponekad osećaju samo „malo sigurnije nego na ulici“, naglasila je Naile Tanis, šefica DIMR-ovog centra za prijavu trgovine ljudima.
Regrutovani pa pretučeni
Pagonakis je opisao posebno drastičan slučaj: poljski par je regrutovan preko agencije za privremeno zapošljavanje i trebalo je da se useli u sobu površine dva sa četiri kvadratna metra uz mesečnu kiriju od 560 evra. Kada su odbili da plate preskupu cenu, muškarac je tako brutalno pretučen da je morao da se leči u bolnici zbog traumatske povrede mozga i preloma jagodične kosti. Par je tada samo primljen u sklonište za hitne slučajeve. Pošto u Nemačkoj nije bilo bezbednog mesta, vratili su se kući.
Zbog ovakvih incidenata iz Instituta traže veći i bolji smeštaj od savezne, državne i lokalne samouprave. Za muškarce, parove i porodice ili grupe su neophodni različiti smeštaji, a sobe treba da budu dovoljno velike i odvojive. Odgovarajući smeštaj je često dostupan samo ženama koje su žrtve seksualne eksploatacije, objašnjava Tanis, i tu su sada uspostavljene strukture podrške. Prema Pagonakisovim rečima, postoje i slučajevi koji uključuju radnu i seksualnu eksploataciju.
Loši uslovi u mnogim industrijama
Savezni ured kriminalističke policije smatra da radna eksploatacija uključuje uslove kao što su loša plata, zadržavanje plata, prekomerno radno vreme, prekomerna plaćanja stanarine i opasni uslovi rada. Ovakvi uslovi se stoga mogu naći u mnogim industrijama, kao što su ugostiteljstvo, sektor logistike, nege, građevinarstvo, poljoprivreda, kućna nega i mesna industrija. Prema Pagonakisovim rečima, spektar eksploatacije se kreće od drastičnih pojedinačnih slučajeva do „struktura nalik mafiji“.
Savezni ured kriminalističke policije u svom izvještaju o situaciji za 2022. godinu navodi više od 1.000 žrtava radne eksploatacije. Centar za prijavu trgovine ljudima pretpostavlja da postoji veliki broj neprijavljenih slučajeva. Prema Konvenciji Saveta Evrope protiv trgovine ljudima, Nemačka je dužna da zaštiti žrtve eksploatacije, kao i da omogući krivično gonjenje počinilaca.
Izvor: Tagesschau
S. Ćujić
