Stvari postaju vrlo napete u bavarskim skloništima za životinje. U jednom objektu, pse su morali privremeno držati u WC-u, jer drugog mesta nije bilo. Diljem Bavarske, zaposleni u azilima za životinje, bore se s problemima prostora i žale se na neadekvatnu podršku države. Sklonište za životinje u Rosenheimu u Gornjoj Bavarskoj, ponovo je došlo do svojih granica – sva mesta u delu za pse su puna, izveštava Andrea Thomas, predsednica udruženja za zaštitu životinja Rosenheim. Stres je posebno veliki za 27 zaposlenih, jer je ovaj azil pun pasa, mačaka, hrčaka, bradatih zmajeva (vrsta guštera)…
“To je jednostavno sudbina svakog skloništa za životinje”, objašnjava Thomas, dobro znajući da su skloništa za životinje svuda suočena s preopterećenošću: previše životinja, premalo prostora, osoblja i finansijskih sredstava. Ova situacija utiče na objekte diljem Nemačke, kao što je pokazalo istraživanje Uredničke mreže Nemačke (RND) među 85 azila širom države. Prema istraživanju, 80 posto prihvatilišta, uvelo je listu čekanja ili politiku zabrane primanja pasa od privatnih vlasnika. Za mačke se to odnosi na 60 posto slučajeva. Bolesni i stari psi veoma često završavaju u skloništima za životinje, što dovodi do situacije da nema kapaciteta za prijem novih životinja. Bavarska nije izuzetak, što potvrđuje i Ilona Wojahn, predsednica bavarskog regionalnog udruženja u nemačkom udruženju za zaštitu životinja. Pod njihovim okriljem organizovano je 85 prihvatilišta. Ustanove se međusobno pokušavaju pomagati, raspitujući se o raspoloživim kapacitetima – ali, na takve zahteve, sve češće nema odgovora.
“Dužina boravka se povećava, jer sve češće dobijamo na staranje bolesne i stare životinje.” To posebno pogađa pse, jer takve životinje je teško udomiti. “Često završimo s psima koji su već nekoliko puta preprodani od vlasnika do vlasnika”, dodaje Andrea Thomas. Kako bi se izbegle takve situacije, Wojah poziva na proveru znanja za buduće vlasnike pasa i predlaže zabranu internet trgovine životinjama. Budući da nekontrolisano razmnožavanje mačaka takođe stvara pretrpanost azila, nužna je sveobuhvatna regulativa o zaštiti mačaka. To bi od vlasnika zahtevalo registraciju i sterilizaciju životinja, koje slobodno lutaju. Sve dok takve mere ne postoje, u prihvatilištima za životinje će biti tesno. Još jedan upravnik azila iz Bavarske izvestio je nemačku novinsku agenciju da su psi u njegovom objektu privremeno morali biti smešteni u WC. Drugačije je izgledala situacija tokom pandemije korone, kada su mnogi ljudi udomili životinje iz azila, kaže Wojahn. No, tokom policijskog sata i zatvorenih škola za dresuru, mnogi su vlasnici zanemarili obuku. Kao rezultat toga, psi su razvili probleme u ponašanju i na kraju su se vratili u – sklonište za životinje.
Međutim, skloništa ne mogu odbiti napuštene i izgubljene životinje, koje pronađu. Za takve slučajeve, imaju ugovore s opštinama – ili za godišnji paušal, ili za naplatu od slučaja do slučaja. Ovo rešenje često ne pokriva troškove, kaže Wojahn. Poput Thomasa, ona poziva na nacionalnu finansijsku regulativu, koja zaštitu životinja ne pretvara u subvencioniranje. Jer, kaže: “Mnoga su skloništa za životinje – iskorištavana.”
Izvor: TZ
