Nacionalni izveštaj o obrazovanju objavljuje se svake dve godine i tim naučnika u oblasti obrazovanja, mladih istraživača i statističara ukratko je izveo zaključak da nemački obrazovni sistem od vrtića do univerziteta „radi na granici“. S obzirom na to da obrazovni sistem raste iz godine u godinu potrebno je više novca, više osoblja, više objekata. No, rastu i izazovi, a desetine hiljada ostaju bez diplome srednje škole svake godine, kako pokazuje izveštaj iz Berlina i to bi trebala da bude osnova za dalje smernice u kreiranju obrazovne politike.
Napuštanje škole pre vremena
U 2022. godini 52.300 mladih napustilo je školu bez kvalifikacije. Procenat osoba istog uzrasta koji nisu završili školu porastao je na 6,9 posto. U prethodnoj godini, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, taj procenat iznosio je 6,2 posto (47.500), a 2020. godine, prema izveštaju o obrazovanju – 5,9 posto. Broj stvarnih napuštanja će verovatno biti još veći jer se mladi ljudi koji napuste školu tokom školske godine ne računaju. Vremenom postaje jasno da je to trajni problem: udeo mladih ljudi bez kvalifikacija bio je 8 procenata 2006. (više od 75.000 pogođenih), zatim je pao na 5,7 procenata 2013. i od tada raste.
Istraživači pretpostavljaju da će i stanovništvo nastaviti da raste zbog imigracije, što će dovesti do potrebe povećanja kapaciteta u oblasti obrazovanja i to u svim oblastima. Shodno tome, biće potrebno i više osoblja. Prema izveštaju, 2022. godine bilo je ukupno 2,7 miliona ljudi koji su bili zaposleni u dnevnim centrima, školama i univerzitetima. U poslednjih deset godina broj vaspitača u dnevnim boravcima porastao je sa 458.000 na više od 700.000. Na istoku se kadrovski zahtevi u velikoj meri mogu ispuniti, ali na zapadu i dalje veoma teško, kako je vidljivo iz izveštaja. Uprkos povećanom broju mesta za dnevni boravak, jaz između ponude i potražnje i dalje postoji, jer istraživanja pokazuju da potreba za mestima za čuvanje dece raste.
Obrazovni uspeh zavisi od društvenog porekla
Kako se dalje navodi u izveštaju, obrazovni uspeh u Nemačkoj u velikoj meri zavisi od društvenog porekla. Istraživači se pozivaju i na pojedinačne aspekte u vezi sa imigracijom. Što su ljudi stariji kada dođu u Nemačku, to su im manje šanse za uspeh u obrazovanju. Otprilike polovina onih koji su se preselili između 14 i 18 godina nemaju ni stručnu kvalifikaciju, a pogotove ne fakultetsko obrazovanje. Od onih koji su se doselili kao mala deca, jedna četvrtina ima loše kvalifikacije.
Više truda i rada već u predškolskom uzrastu
Imajući u vidu razlike u obrazovnom uspehu, pogotovo loše rezultate u matematici i nemačkom jeziku, istraživači u obrazovanju preporučuju više truda i veće podrške u predškolskom uzrastu, jer razlike ne nastaju samo u školi, gde se kasnije otkrivaju u uporednim testovima, već mnogo ranije. U tom kontekstu, izveštaj kritikuje nedostatak ujednačenosti u zemljama kada su u pitanju testovi znanja jezika u predškolskom uzrastu: dok su u sedam pokrajina sva deca testirana pre polaska u školu koristeći različite metode ocenjivanja, narednih sedam je sprovelo takve procene samo za određene grupe, dok u dve testiranje uopšte nije sprovedeno u celoj zemlji.
Izvor: T-online.de
S.Ćujić
