„Ovo je globalno jedinstvena studija u kojoj pratimo ljude od trenutka kada se zainteresuju za preseljenje u neku zemlju tokom određenog vremenskog perioda”, izjavio je Thomas Liebig iz OECD-a. U prvom krugu u leto/jesen 2022. ispitano je gotovo 30 000 ljudi, potom je 6 meseci kasnije blizu 10 000 odgovorilo na dalja pitanja istraživača. Na kraju je u jesen/zimu 2023. godine sprovedena završna anketa u kojoj je učestvovalo oko 6 000 ljudi.
Glavni zaključak studije – Nemačka ostaje privlačna odredišna zemlja za mnoge visokokvalifikovane radnike u inostranstvu. Međutim, mnogi se žale na dugo čekanje na vize. U Turskoj je svaki treći ispitani (30%) ocenio svoje iskustvo sa nemačkim useljeničkim sistemom kao “prilično loše” ili “vrlo loše”, a u Alžiru svaki peti (21%). Za više od 12 meseci koliko je prošlo između različitih krugova istraživanja, samo mali procenat (5%) uspeo je doći u Nemačku i to uglavnom sa dobrim znanjem nemačkog jezika.
„Od onih koji su se preselili, više od polovine kaže da su bili diskriminisani i u nepovoljnom položaju na tržištu nekretnina. Gotovo 40 posto, takođe prijavljuje iskustva diskriminacije i rasizma u trgovinama, restoranima i na ulici. To su šokantno visoke vrednosti“, dodao je Liebig. Većina njih (59%) uglavnom je “prilično zadovoljna” ili “veoma zadovoljna” svojim životom u Nemačkoj. Posebno su pozitivno istakli kvalitet života, nemačku kulturu i mentalitet, kao i kulturu dobrodošlice. Iskustva sa policijom i školama koje pohađaju njihova deca ocenjena su kao „bolja od očekivanih“.
Međutim, mnogi ispitanici su “nezadovoljni” ili “prilično nezadovoljni” svojim kontaktima sa imigracijskim vlastima, kao i sa svojim prihodima i finansijskom situacijom i to u istom procentu (40%). Napomena: u tekstu koji prenosimo sa portala „Focus“ nisu navedeni podaci da li je i koliko ispitanika za potrebe studije bilo sa prostora sadašnjih republika bivše Jugoslavije.
Izvor: FOCUS
