Search
Image by Karolina Grabowska from Pixabay

Zeitarbeit: Prednosti i nedostaci privremenog zapošljavanja

Privremeni rad, odnosno privremeno zapošljavanje može biti dobar način da se premosti vreme do sledećeg stalnog radnog mesta i u Nemačkoj preko 700 hiljada ljudi radi u takozvanim Zeit firmama. U kolektivnom pregovaranju postignut je dogovor da će se minimalna satnica povećavati postupno, najpre za 3,7% od 1. oktobra 2024., a zatim za 3,8% od 1. marta 2025. godine.

U praksi ćete često čuti argumente „za“ i „protiv“ rada u ovakvim firmama, ali za sam start u Nemačkoj to može biti odskočna daska. Specifičnost Zeitarbeitsfirme je u tome što sa zaposlenim (privremenim radnikom) sklapa ugovor o radu, obično na 35 sati nedeljno i nakon toga ga praktično „posuđuje“ jednoj ili više kompanija za rad na ograničeno vreme. I dalje ostaje njegov poslodavac sa svim pravima i obavezama koja proizilaze iz ugovora o radu, a ne firma u kojoj radi. Na poslu podleže uputstvima i naredbama pretpostavljenih, ali Zeit firma ostaje i dalje odgovorna za pitanja plaćanja i uslova rada, kao i radnog vremena i trajanja godišnjeg odmora. Ovakve firme moraju imati posebnu dozvolu nemačke berze rada. Privremeno zapošljavanje uglavnom služi da se premosti vreme do sledećeg stalnog radnog mesta.

Minimalna satnica za privremene radnike raste od oktobra 2024.

Na kontu radnih sati (Arbeitszeitkonto) skupljaju se plus i minus sati, u zavisnosti od toga šta je ugovorom o radu dogovoreno. Broj dozvoljenih plus sati je ograničen na 150 prema kolektivnom ugovoru DGB-iGZ, a na 200 prema kolektivnom ugovoru DGB-BAP. Neke firme isplaćuju plus sate zajedno sa meesečnom platom, druge tek kad je dostignut dozvoljeni limit ili kada ističe ugovor, a mogu se uzeti i slobodni dani. U kolektivnom pregovaranju postignut je dogovor da će se minimalna zagarantovana satnica povećavati postupno, najpre za 3,7% od 1. oktobra 2024. godine, a zatim za još 3,8% od 1. marta 2025. godine.

Zakonski otkazni rokovi vrede i za privremene radnike

U načelu, isti zakonski otkazni rokovi vrede za privremene radnike kao i za ostale zaposlene, a to su četiri nedelje do 15. ili do kraja kalendarskog meseca, ako želite raskinuti ugovor o radu. Isti otkazni rok vredi i ako vam Zeitfirma želi dati otkaz, a kod njih niste bili zaposleni duže od dve godine. Nakon toga se za poslodavca primjenjuju postupni zakonski otkazni rokovi, u zavisnosti od dužine trajanja vašeg zaposlenja. Postoji samo jedan izuzetak: tokom probnog roka i vi i poslodavac možete dati otkaz u kratkom roku – unutar dve nedelje bilo kojeg dana.

Šta ako prestane potreba za poslom?

I dane kada nema posla za vas u firmi u kojoj ste angažovani, imate pravo na platu jer vas poslodavac i dalje mora plaćati sve dok ste mu na raspolaganju. Ne sme vam te sate upisivati kao minus na konto sati i ne sme vas naterati da uzmete godišnji odmor. Takođe, ako u kompaniji u kojoj radite više nema posla za vas, to ne može biti razlog za otkaz, već su dužni da vam nađu posao u drugoj firmi. Inače, najveću potrebu za iznajmljenim radnicima imaju metalna i eletroindustrija, a ne zaostaju ni transport i logistika. Prema podacima Agencije za zapošljavanje, nedostatak ovakvog vida zapošljavanja je da nemate pravo na dalje stručno usavršavanje, odnosno Zeit firma se ne obavezuje da vam to mora platiti. Izuzetak su pokrajine Hessen i Nordrhein Westfalen: kao privremeni radnik imate pravo na obrazovno odsustvo kao i ostali zaposleni u ovim saveznim državama, odnosno imate pravo na plaćeni odmor u cilju daljeg stručnog usavršavanja tokom ovog vremena.

S. Ćujić

Izvor: Arbeitsagenture

Link

Leave A Comment

You must be logged in to post a comment

Shopping Basket
WestBalkan Radio

Preuzmi aplikaciju

Prijavi se na naš bilten