Država do sada gotovo da nije isplatila nikakvu odštetu. Za to postoje razlozi. Očekuje se da će presuda u vrlo popularnom suđenju stići za nešto više od četiri sedmice: žena iz pokrajine Rhineland-Pfalz, podnela je tužbu protiv proizvođača cepiva Biontech. Ona svoju tužbu temelji na činjenici da je nakon drugog cepljenja, došlo do obostrane embolije plućne arterije. Budući da se tačan uzrok nije mogao utvrditi, žena to pripisuje cepljenju. Tužitelj traži naknadu štete i naknadu za pretrpljene boli i patnje. Biontech tužbu smatra neutemeljenom. To je samo jedan slučaj od nekoliko tužbi i ukupno 11.827 zahteva, za priznavanje štete od cepljenja protiv korone u Nemačkoj. Prijave sun brojne, ali broj potvrđenih prijava ozleda od cepiva, dosad je bio nizak: prepoznato je samo 467 slučajeva – s ukupno 64,9 miliona cepljenja, to odgovara stopi od 0,00072 posto ili jednoj priznatoj ozedi na 138.888 cepljenja.
Tako piše Neue Osnabrücker Zeitung (NOZ). U nekim su saveznim pokrajinama, nadležna tela primila samo nekoliko stotina zahteva – u Hessenu i Berlinu, već oko 900. S druge strane, u Bavarskoj je frapantan broj zahteva, s više od 2500 podnesenih slučajeva. U celoj zemlji 5597 zahteva uopšte nije obrađeno, istražio je NOZ. Ministarstvo rada, zdravstva i socijalne pomoći u Severnoj Rajni-Vestfaliji, objašnjava zašto toliko zahteva za štetu od cepljenja još uvek neobrađeno leži u ladicama: zaključak je – nema dovoljno dostupnih stručnjaka. Problem je “teško rešiv” u kratkom roku.
Uz to, navodi se da u medicinskoj znanosti trenutno postoji tek nepotpuni nivo spoznaja o utvrđenim vezama između cepljenja protiv Covida-19 i određenih kliničkih slika, što situaciju čini još problematičnijom, navodi NOZ . Presudno u prepoznavanju štete od cepljenja je pitanje: jesu li nastale štete stvarno uzročno povezane s cepljenjem? Zahtevi za odštetu često se odbijaju, ako stručnjaci ne mogu s potrebnom verovatnošću zdravstveni problem pripisati cepljenju. Takvu povezanost sa oštećenjima cepiva, često je – teško dokazati. Ako postoji trajno oštećenje zdravlja, oboleli imaju pravo na naknadu – ovisno o težini, to može biti osnovna mirovina od 164 do 854 eura mesečno. Moguće su dodatne beneficije, zavisno o šteti uzrokovanoj cepljenjem i ekonomskim okolnostima pogođene osobe. Osim toga, mogle bi postojati usluge lečenja uopšte, kao što je i logoped, i pružanje druge pomoći. U Nemačkoj je za sigurnost cepiva odgovoran Institut Paul Ehrlich.
To definiše štetu od cepiva kao zdravstvene i ekonomske posledice “komplikacije cepljenja” – tj. nepoželjne reakcije koja se javljaju nakon cepljenja i može biti uzročno povezana s cepljenjem. Prema Institutu Paul Ehrlich, poznate su sledeće ozbiljne komplikacije cepljenja nakon cepljenja protiv korone: Mio-/perikarditis (bolest srca) Krvni ugrušci Paraliza lica Guillain-Barréov sindrom (slabost mišića) Tinitus (oštećenje sluha) Prema podacima instituta, te se komplikacije javljaju retko (jedan slučaj na 1.000 do 10.000 cepljenja) ili vrlo retko (manje od jednog slučaja na 10.000 cepljenja). Posledice korone, kao što je Long Covid, javljaju se mnogo češće: u Nemačkoj je najmanje milion ljudi pogođeno Long Covidom. Inicijativa “#nichtgenesen” čak govori o tri miliona ljudi, koji boluju od ove bolesti, prenosi BuzzfeedDE. Istraživanje iz Velike Britanije pokazalo je da oko 7,8 do 17 posto svih obolelih, pati od dugotrajnih simptoma nakon infekcije koronom. Ukupno 1,2 do 4,8 posto čak ima simptome iscrpljivanja. Prema Institutu Robert Koch, prijava štete od cepiva, jasno je regulisana: osobe koje se bore sa zdravstvenim posledicama nakon cepljenja i žele pokrenuti tužbu, trebaju se prvo posavetovati sa svojim porodičnim lekarom.
On potom prijavljuje sve sumnjive slučajeve Institutu Paul Ehrlich. U sledećem koraku, pogođeni imaju priliku podneti zahtev. Nakon toga, stručnjak će proveriti moguću štetu nastalu cepljenjem. Konačnu odluku o zahevu, donosi nadležni ured za penziono osiguranje. Pravna osnova je članak 6. Zakona o zaštiti od infekcija
Izvor: TZ
