Ovaj tip ugovora o radu može da bude zaključen usmenim ili pismenim putem. Da biste izbegli nesporazume, uvek se preporučuje pismeni ugovor jer u slučaju spornih situacija, olakšava dokazivanje vaših prava. Minijob je karakterističan po tome što se zarada ne oporezuje, odnosno ne obračunava se porez na dohodak. Prema aktuelnim zakonskim propisima, dozvoljena je zarada do 538 evra i to praktično znači da se može raditi po tom osnovu samo 43 sata mesečno, ukoliko je minimalna satnica od 12,41 evro. Dozvoljeno je i nekoliko mini poslova, ali se ne sme preći granica mesečne zarade od 538 evra.
Obavezna je saglasnost poslodavca
Ukoliko se ovaj tip angožovanja kombinuje sa glavnim poslom, potrebno je o tome obavestiti poslodavca, koji treba da bude saglasan sa tim. Obično stoji naznaka “Erwerbstätigkeit gestattet”, što znači da je dodatno zapošljavanje, odnosno vaše dodatno angažovanje – dozvoljeno. Državljani takozvanih trećih zemalja koje nisu članice Evropske unije, ako već imaju radnu dozvolu, mogu da pored svog glavnog posla dodatno zarade na osnovu ugovora o „mini poslu“ i takođe treba da pribave saglasnost i radnu dozvolu za dodatni posao, ali u praksi to ne predstavlja adminsitrativni problem.
Prednosti i nedostaci
Prednost ovakovog tipa angožovanja je dodatni prihod. Ko ima “mini posao”, ne mora plaćati doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i to je temeljni nedostatak ove vrste posla jer angažovani radnici nemaju pravo na naknadu za nezaposlene. Dalji nedostaci tiču se socijalnog osiguranja: iako poslodavac plaća paušalni doprinos socijalnom osiguranju za mini-poslove, zaposleni nisu automatski zdravstveno osigurani, već su dužni da ga sami uplaćuju zdravstveno osiguranje ili to već čini njihov poslodavac na glavnom poslu. Mini-poslovi su obavezno osigurani u penzijskom osiguranju međutim, ukoliko se dugoročno oslonite samo na njega, možete računati na malu penziju, s obzirom na to da je obavezni doprinos vrlo nizak u skladu sa kratkim radnim vremenom.
Prema zakonskim odredbama – rad na određeno vreme
Kako je navedeno na web stranici Agencije za zapošljavanje (Arbeitsgentur), prema Zakonu o radu na nepuno radno vreme i na određeno vreme, mini-poslovi se tretiraju kao rad na na određeno vreme. Načelno imaju ista prava kao i stalnozaposleni. Reč je sledećim pravima: zaštita od otkaza, nastavak isplate primanja u slučaju bolesti deteta, naknade za rad nedeljom i državnim praznicima, porodiljska naknada, zakonsko osiguranje od nezgode u slučaju nezgode na radu ili na putu na posao i s posla, posebna zaštita za osobe s teškim invaliditetom. Kao i ostali zaposleni, imaju pravo na godišnji odmor. Na koliko dana godišnjeg odmora imate pravo svake godine, zavisi od toga koliko dana radite u nedelji.
Međutim, praksa pokazuje, kako se dalje navodi na zvaničnoj stranici Agencije za zapošljavanje, da su mnogim zaposlenima prema ugovorima o mini poslovima ta prava uskraćena. Zato je važno pomenuti da je centralni kontakt za poslodavce kao i za sve angažovane ovim ugovorom Minijob Zentrale (minijob-zentrale.de), tako da se u slučaju kršenja navedenih prava treba njima obratiti.
S. Ćujić
Izvor: Arbeitsagentur.de
