U mnogim profesionalnim oblastima nemačko tržište rada uglavnom funkcioniše samo zahvaljujući radnicima stranog porekla. Posebno su zastupljeni u poslovima čišćenja, održavanja i u ugostiteljstvu.
Savezni ured za statistiku saopštio je na osnovu brojki za 2022. godinu da je evidentiran natprosečan broj zaposlenih imigrantskog porekla, posebno u poslovima vezanim za čišćenje i održavanje (oko 60 %) i u ugostiteljstvu (46 %).
Sveukupno, prema statistici, 25 posto svih zaposlenih osoba u dobi od 15 do 64 godine imalo je, kako je rečeno, istoriju useljavanja. To znači da je njihov udeo u radnoj snazi bio nešto ispod udela stanovništva od 28 posto. Udeo u poslovima transporta i logistike (38 %) i u građevinarstvu (36 %) je stoga takođe iznad proseka.
U gerijatrijskoj zdravstvenoj nezi, gotovo trećina (30 %) zaposlenih imala je imigrantsko poreklo. Za lekare je to 27 posto, a za profesije lične nege, u koje spadaju i frizeri i kozmetičari, 36 posto.
Nedovoljno zastupljeni u državnim poslovima
Sa druge strane, relativno je retko da se zaposleni imigrantskog porekla mogu naći u policiji ili pravosudnom sistemu. U 2022. samo je jedan od 16 radnika imao istoriju imigracije (6 %). Udeo nastavnika u školama takođe je vrlo nizak i iznosi 11 posto. U bankarskim i osiguravajućim zanimanjima udeo zaposlenih sa inostranim korenimaa bio je 16 posto.
S obzirom na to da Nemačka prolazi kroz demografske promene jer je udeo starije populacije sve veći, zemlja zavisi od imigracije kvalifikovanih radnika iz inostranstva u mnogim profesionalnim oblastima. Savezna vlada takođe vidi nedostatak kvalifikovanih radnika kao ključni rizik za Nemačku kao poslovnu lokaciju i želi, između ostalog sa novim propisima koji olakšavaju kompletnu proceduru dolaska i zapošljavanjau Nemačkoj, kao što je Zakon o useljavanju kvalifikovanih radnika (Fachkräfteeinwanderungsgesetz), privući više radnika i iz država takozvanih trećih zemalja na tržište rada, navodi se u tekstu Tagesschau.
S. Ćujić
Izvor: Tagesschau
