U gotovo svim kulturama, koje koriste godišnje kalendare, dolazak Nove godine se proslavlja kao praznik smene doba, odlazak starog i početak novog perioda, a postoje i običaji koje bismo trebali poštovati zbog prosperiteta i sreće u narednoj godni. Međutim, nije oduvek 1. januar smatran kao početak Nove godine, zavisno od kulture – Nova godina se slavila u proleće ili na jesen. Običaj se vezuje za praznovanje rađanja Sunca. Kako su se menjali vekovi, tako su se menjali i dani kada se slavila Nova godina. S obzirom na to da mnogi narodi nisu imali kalendare, godinu su računali prema godišnjim dobima, kao i na osnovu završetka poljskih radova, koje su obavljali.
Smatra se da je prvu “proslavu” Nove godine održao narod u Mesopotamiji, pre više od 2.000 godina, gde se dočekivala – početkom marta meseca. Jedno je mišljenje da su Kinezi prvi slavili Novu godinu, a drugo je – da su to bili stari Germani ili Rimljani. U antičkom Rimu, kao i u Mesopotamiji, početak Nove godine, proslavljao se 1. marta, negde oko prolećne ravnodnevnice. Međutim, od 153. godine stare ere, Rimljani su proslavu na 1. januar obeležavali u čast boga Janusa – slavili su je kao simbol početka novog života i novih životnih nada. Svi ovi običaji su, u osnovi paganski, postojali u Evropi, mnogo pre dolaska hrišćanstva. Ova religija dugo je bežala od slavljenja praznika 1. januara, jer su crkveni poglavari u tome videli ostatke starih verovanja i običaja. Tokom velikog dela srednjeg veka, za početak godine, uzimao se najradosniji hrišćanski praznik – Božić. Tek od 12. veka, i crkva polako prihvata 1. januar, kao prvi dan Nove godine. Običaji vezani sa Novu godinu i novi početak, razlikuju se od naroda do naroda – u mnogim zemljama postoje zajednička ubeđenja da određene radnje u Novogodišnjoj noći mogu uticati na sudbinu i u narednim mesecima.
Većina verovanja u Srbiji vezana je za stvari koje nikako ne smemo da uradimo, ukoliko želimo da se naši planovi i želje zaista ostvare u narednoj godini. Jedno od njih odnosi se na emotivne odnose sa dragim ljudima – prema narodnom verovanju, nikako ne smete da zaboravite da čestitate bliskim osobama Novu godinu, jer ćete se tako udaljiti od njih u narednoj godini. Finansijska sigurnost jedna je od stvari kojima teži svako od nas, pa postoji čvrsto verovanje da 31. decembra, a ni 1. januara ne treba pozajmljivati novac, jer takvo započinjanje godine predskazuje novih dvanaest meseci materijalnih problema. Još nešto je veoma važno: ne iznosite ništa iz kuće 1. januara! Ovo verovanje važi za sve – apsolutno. Ima i onih koji, pak, smatraju da nije dobro čak ni istresati tepihe tog dana. Iako važi verovanje da treba uraditi po neku sitnicu u vezi sa poslom, treba biti umeren.
Sujeverje kaže da nije dobro preterano raditi 1. januara. Veliko angažovanje, posebno započinjanje nove aktivnosti na ovaj dan, znači da godina neće biti prosperitetna, već naprotiv. Jedite prasetinu, nosite crveno, ne bacajte smeće, tako će Nova godina biti ispunjena samo – srećom. Ljuudi veruju da na ovaj dan čak ne treba prati ni – sudove. Smatra se i da je loš znak, ako se u Novogodišnjoj noći nešto razbije ili slomi. Potrudite se da budete dobrog raspoloženja, jer postoji verovanje da će vas one emocije, koje budete imali 1. januara, pratiti tokom cele godine. Stari Srbi su verovali da čak i vetar može da bude dobar nagoveštaj kakva će biti predstojeća godina – ukoliko vetra uopšte nema ili vetar duva sa juga, to znači da će naredna godina biti dobra i puna izobilja. S druge strane, ukoliko vetar duva sa istoka, godina će doneti nestašice i nevolje.
Izvor: Esspreso.co.rs
