DE | BA

Image by Tumisu from Pixabay

Uzrok smrti Andija Brehmea

Ovo su simptomi iznenadnog srčanog zastoja

Svetski fudbalski prvak Andreas Brehme, prema izveštaju, preminuo je od srčanog zastoja. Vest o njegovoj iznenadnoj smrti, šokirala je Nemačku. Brehmeova partnerka Susanne Schaefer, potvrdila je za dpa smrt 63-godišnjeg bivšeg reprezentativca i trenera, u utorak naveče (20. februara). Takve tragične smrti nisu neuobičajene u vezi s iznenadnim srčanim zastojem. Prema nemačkoj Fondaciji za srce, događaj često nastupa bez najave – ako su pacijenti bili zdravi 24 sata ranije, to je u medicini poznato kao – iznenadna srčana smrt.

Pacijenti bi trebali biti posebno oprezni, ako osete ove simptome: otežano disanje, bol u grudima, stalne palpitacije, lupanje srca, vrtoglavice s nadolazećim gubitkom svesti… Ako osetite gore navedene simptome, svakako trebate nazvati hitnu pomoć (112). To se posebno odnosi na iznenadnu i upornu bol u predelu grudi, koja je takođe jedan od tipičnih simptoma srčanog udara. Okidač za iznenadni srčani zastoj obično je srčana aritmija. Prema rečima kardiologa prof.dr. Thomas Voigtländer iz bolnice Agaplesion Bethanien u Frankfurtu, srčani zastoj ima razorne učinke na organizam – nakon četiri do pet minuta, nedostatak krvotoka, uzrokuje toliko ozbiljno ograničenje funkcije mozga, da “dolazi do trajnog oštećenja”. Zbog toga je potrebno hitno i brzo delovanje u slučaju srčanog zastoja.

Prema Njemačkom centru za kardiovaskularna istraživanja, treba odmah preduzeti sledeće korake: prvo nazovite hitnu pomoć (112), preduzmite masažu srčanog pritiska, oživljavanje disanjem usta na usta i, ako imate, primenite defibrillator. Prema Centru za kardiovaskularna istraživanja Nemačke, iznenadnih zastoja srčanog rada dogodi se oko 65 000 godišnje. Sa svakom minutom koja prođe, šanse za preživljavanje obolelih se smanjuju za deset posto. Rizik od srčanog zastoja raste s godinama. Prema Apotheker Umschau, muškarci su pogođeni tri puta češće nego žene.

Najčešći uzrok naglog zatajenja rada srčanog mišića je kalcifikacija srčanih žila, poznata kao koronarna bolest srca. Ali, srčani udar, zatajenje srca i druge srčane aritmije, takođe mogu povećati rizik. Druge bolesti, poput miokarditisa, mogu biti potstaknute Covid virusima.

Izvor: TZ

Link

Leave A Comment

You must be logged in to post a comment

Shopping Basket