Reproduktivna biološkija Katharina Späth upravo je otvorila paket. Unutra je suvi led, isparava. Navlači plave rukavice. Paket je isporučen u laboratoriju u Oxfordu, gde 36-godišnjakinja radi kao istraživač. Izvorno dolazi iz Neumarkta u Gornjem Palatinatu. Vadi plavu kutiju iz paketa. Unutra su epruvete s uzorcima urina, kose i pupčanika bebe rođene u Grčkoj u septembru 2023. Beba broj sedam.
Katharina Späth ispituje DNK iz uzoraka. Jer, sedam beba nastalo je kao deo studije o takozvanoj metodi prenosa vretena. Uključeni su istraživači iz Oxforda, Atine i Barcelone. Za metodu su vam potrebna
dve jajne ćelije. Plodova ovojnica se uzima od mladog donora, a jezgra DNK – od majke kojoj je namenjeno
Ovo sadrži sve genetske informacije koje čine osobu – poput izgleda, inteligencije i karaktera. Jezgro je umetnuto u praznu jajnu ćeliju donora. Rezultat je nova jajna ćelija, koja potiče od dve različite žene. Vrlo je plodna, jer ljuska jajne ćelije sadrži mitohondrije, “ćelijske elektrane”. Ali, još uvek sadrži jezgro DNK žene, koja želi imati dete.
Neki tako dobivenu decu nazivaju “bebama s tri roditelja”; Katharina Späth smatra da to nije sasvim tačno, jer je udeo donatora manji od jedan posto. Osim toga, DNK ćelijskog jezgra, odnosno genetska informacija, dolazi samo od dva roditelja. Katharina Späth kaže da je tek započela svoju doktorsku tezu, kada je 2015. godine saznala za ideju španskog embriologa o testiranju takozvanog prenosa vretena na
ženama, koje inače ne bi mogle zatrudneti. Odmah se oduševila.
Uostalom, iz Bavarske se preselila u Veliku Britaniju, jer je htela više od “cvetne biologije” – istraživati nerođeni život, embrione, bez strogih nemačkih pravila.
U Nemačkoj još nije sprovedena veštačka oplodnja metodom prenosa vretena. Generalno, u ovoj je zemlji zabranjeno je koristiti jajnu ćeliju druge žene, za pokušaj dobijanja dece. Odbor za reproduktivno samoodređenje i reproduktivnu medicinu u Berlinu, trenutno raspravlja o tome hoće li donacija jajnih ćelija biti dopuštena u Nemačkoj u budućnosti. To je bila želja FDP-a u koalicionom sporazumu. Prema
Saveznom ministarstvu zdravstva, rezultati će verovatno biti dostupni sledećeg marta. Do tada će se razgovori nastaviti u tajnosti. Embriološkinja Helena Angermaier radila je u reproduktivnoj medicini
gotovo 40 godina. Osnovala je tri laboratorije za vantelesnu oplodnju (IVF) u Nemačkoj i nekoliko u inostranstvu. “Stvorila sam 13.000 do 14.000 dece”, kaže ona. Penzionisana je prošle godine – i gleda unatrag s pomešanim osećajima. “Naravno da je bilo lepo moći bračnom paru ispuniti životnu želju. No, s vremenom su sumnje postajale sve veće. Uplićem li se previše u prirodni tok stvari? Ponekad bih tražila sat vremena da pronađem i jednog spermatozoida. Rekla bih jajetu u svojoj glavi: ‘Žao mi je što ti
moram dati ovo smeće’.”
Mlada istraživačica Katharina Späth, svojom novom metodom, spindle transferom, pomiče granice. U studijama na životinjama, istraživači su došli do zaključka da bi moglo postojati određeni rizik kod ljudi.
Izvor: BR 24
