Početkom 2024. godine u Nemačkoj je u privatnom vlasništvu bilo je 9.034 tone plemenitog metala, utvrdili su istraživači sa Steinbeis-Hochschule u Berlinu za Reisebank. Prethodno istraživanje 2021. godine dostiglo je rekordnu količinu od 9.089 tona.
Neki investitori su očigledno iskoristili rast cene zlata u svetlu pandemije korona virusa da unovče svoja sredstva. Međutim, s obzirom na najvišu cenu zlata, moglo bi se očekivati da će više ljudi prodati zlato nego kupiti, ali studija pokazuje da su ovi brojevi uravnoteženi, saopštila je Reisebank sa sedištem u Frankfurtu koja, kao jedan od najvećih prodavaca u ovoj zemlji, između ostalih, plemenitim metalima snabdeva Volks- i Raiffeisen banke.
Gotovo šest posto svetskih rezervi zlata je u vlasništvu Nemačke
Zlatni fondovi koje privatna domaćinstva u Nemačkoj drže u svrhe ulaganja u obliku poluga i kovanog novca čak su porasli za 35 tona na 5.229 tona u poređenju sa analizom iz 2021. godine. Preostalih 3.805 (2021: 3.894) tona je zlatni nakit. Zajedno sa Bundesbankom od 3.353 (31. decembra 2023.) tone, 5,9 (2021: 6,2) posto svestskih rezervi zlata je u nemačkom posedu.
Kako se ilustruje u tekstu, kada biste u kocku spakovali ceo zlatni fond privatnih domaćinstava u Nemačkoj i Bundesbanke, ona bi imala dužinu ivice nešto više od 8,6 metara. U vreme istraživanja ovo zlatno blago je vredelo oko 750 milijardi evra (cena zlata od 29. januara 2024. godine). Prema proračunima, zlato koje privatnici drže u obliku kovanica i poluga za investicione svrhe iznosi – 315 milijardi evra.
Prema analizi, nešto manje od dve trećine nemačkih građana (61 odsto) poseduje zlato u obliku nakita, poluga ili kovanog novca ili indirektno preko posebnih hartija od vrednosti kao što su “Xetra-Gold” (Nemačka berza/Frankfurt) ili “Euwax Gold” (Štutgartska berza). Na nemačkoj berzi, zlatno blago koje se čuva za ulagače smanjilo se tokom prošle godine. Krajem decembra 2023. godine u trezorima kompanije u Frankfurtu bilo je uskladišteno 198,7 tona plemenitog metala. Godinu dana ranije iznosila je 231 tona od 30. juna 2022. godine, zalihe su dostigle rekordnih 242 tone.
Zlatne rezerve kao zaštita od inflacije
Neki bankarski savetnici promovišu zlato kao neku vrstu vanvremenske valute i sigurnosti, na primer u vremenima velike devalvacije valute. U istraživanju Reisebank, oni koji kupuju zlato u investicione svrhe zapravo su naveli zaštitu od inflacije kao svoj primarni motiv (38 %). U 2022. i 2023. godini, cene energije i hrane su naglo porasle kao rezultat ruskog napada na Ukrajinu, podižući inflaciju u Nemačkoj na najviši nivo od ponovnog ujedinjenja na 6,9 odsto, odnosno 5,9 odsto. To dovodi do smanjenja kupovne moći i ljudi mogu priuštiti jedan evro manje.
„Generacija Z više ne zna samo za visoke stope inflacije iz lekcija, već je i sama iskusila inflaciju i njene efekte. U tom kontekstu, neki od vas su kupili zlato po prvi put poslednjih godina“, objasnio je autor studije Jens Kleine iz Istraživačkog centra za finansijske usluge Steinbeis-Hochschule u Berlinu. Prema analizi, u generaciji rođenoj od 1995. do 2010. godine bilo je znatno više kupaca zlata nego među starijim ispitanicima.
S. Ćujić
Izvor: RND
