Čak i pre, ali i nakon prelaza u 20. vek, promena vremena bila je tema rasprava u nekim zemljama. Neki čak smatraju Benjamina Franklina, jednog od utemeljivača Sjedinjenih Država, začetnikom letnjeg računanja vremena. Priča se da je o tome razmišljao još krajem 18. veka. Promena vremena konačno je postala relevantna za mnoge zemlje s naftnom krizom 1973. godine, zbog uštede energije.
Do 1980. većina evropskih zemalja primenila je ovu promenu. Međutim, letnje računanje vremena standardizovano je tek 1996. – od tada se kazaljke pomiču napred ili natrag poslednje nedelje u oktobru i martu. Ovogodišnja promena vremena biće u nedelju, 31. marta 2024. u 2 sata ujutro, kada će kazaljke biti pomerene jedan sat unapred, s dva na tri sata.
Sat vremena izgubljenog od sna, može ozbiljno uticati na unutarnji sat mnogih ljudi i to je jedan od razloga zašto se poslednjih godina raspravlja o ukidanju ove prakse. Mogućnost uštede električne energije prelaskom na letnje računanje vremena, verovatno je minimalna. Međutim, zemlje članice EU još se nisu uspele dogovoriti oko prekida promene vremena.
Izvor: TZ
