Male bašte (Kleingarten) se uglavnom iznajmljuju preko Udruženja baštenskih parcela (Gartenverein). Poželjno je da budete njihov član i plaćate godišnju članarinu, koja se razlikuje od regiona do regiona. S obzirom na to da je potražnja velika, u nekim mestima se formiraju liste čekanja. Možete ih, s vremena na vreme, pronaći i u oglasima direktno od vlasnika parcele. Obično se zakaže zajednički termin za obilazak, kao i u slučaju potrage za stanom.
Saveznim zakonom o parcelama (Bundeskleingartengesetzes) jasno su regulisana prava i obaveze oko korišćenja parcela. Udruženja imaju odgovarajuće statute i pravilnike kojima nadalje jasno definišu pravila sa kojima se unapred trebate upoznati prilikom potpisivanja ugovora o zakupu. Bašta može imati maksimalnu površinu od 400 kvadratnih metara. Objekti kao što su male drvene kućice, mogu imati najviše 24 kvadrata i ne možete živeti u njoj, već je predviđeno da tu boravite vikendom, za vreme godišnjeg odmora ili praznicima.
Cene zakupa variraju od regiona do regiona
„Državni prosek je bio konstantan na 0,18 evra po kvadratnom metru godinama“, objasnili su iz pomenutog Udruženja BVGD još u martu 2024. Troškovi zakupa za baštu prosečne veličine sa 370 kvadratnih metara površine iznosili bi 66 evra godišnje.
Međutim, cene su često niže u ruralnim regionima nego u gradovima, pogotovo na istoku. „U istočnoj Nemačkoj zakupnina u proseku samo devet centi po kvadratnom metru godišnje, dok je u zapadnoj Nemačkoj 23 centa. Takođe je jasno da morate platiti više u velikim gradovima u odnosu na manja mesta: u proseku 22 centa naspram sedam centi po kvadratnom metru godišnje“, kako navodi nemački portal „Wohnglück“. Ono što takođe treba uzeti u obzir su troškovi za struju, vodu, zajedničke troškove i po potrebi osiguranje. Međutim, 600 evra kao pravilo godišnjeg troška bi generalno trebalo da bude dovoljno za parcelu u gornjem cenovnom rangu. Statutom udruženja posebno su regulisani nameti za finansiranje konkretnih predstojećih investicija, kao što je postavljanje novog dalekovoda, koje mogu nastati kao dodatak na godišnju naknadu. Međutim, ovde mora postojati gornja granica.
Zakupac mora da koristi najmanje jednu trećinu bašte za uzgoj voća, povrća i začinskog bilja za sopstvene potrebe. Mnogi se pridržavaju tzv. pravila 30-30-30, što znači se na drugoj trećini može izgraditi manji objekat, a preostala trećina služi za rekreaciju.
Šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno na parceli?
Saveznim zakonom o parcelama regulisana su opšta pravila, a sa detaljnijim uputstvima korisnici se trebaju unapred informisati u pravilnicima i statutima udruženja preko kojih su zakupili parcelu. Uglavom su manje-više slična pravila u gotovo svim pokrajinama. Kućni ljubimci su dozvoljeni samo na bazi posete. Grejanje i satelitske antene su zabranjene u mnogim baštama. U letnjim mesecima dozvoljeni su samo pokretni bazeni koji se lako mogu demontirati. Možete početi sa radovima u bašti u sedam sati ujutru radnim danima. Međutim, posebno glasni uređaji i alatke za rad u baštama, kao što su usisivači za lišće, makaze za travu, trimeri za travu i slično, smeju se koristiti tek posle devet sati ujutru.
Svaki zakupac dužan je da se striktno pridržava pravila korišćenja parcele i da vodi računa o zaštiti životne sredine. U suprotnom podleže vanrednom raskidu ugovora o zakupa kao i ako ne plaća redovno, odnosno tri meseca za redom zakup.
S. Ćujić
Izvor: MDR
