Predsednik Hora bečkih dečaka, Erich Arthold, zvonio je na uzbunu: “Uprkos pomoći, koju je grad Beč već pružio, ne možemo više sami – hitno nam je potrebna daljnja potpora”, citirao je “Kronen Zeitung”. Nedostaje im oko 800.000 eura, kako bi se moglo održati delovanje tradicionalnog Hora. Nakon otkazivanja turneja zbog Corone, koncerti su ponovo krenuli, ali su u isto vreme, troškovi enormno porasli, ali je i izostao – sponzorski novac.
“Već smo imali brojne razgovore s ministarstvima, a nedavno smo svoje probleme opisali i kancelaru Karlu Nehammeru. Obećao je da će pokušati pronaći rešenje”, rekao je Arthold. Dve trećine prihoda, čuvenom Horu bečkih dečaka, dolazi od (međunarodnih) koncerata, a 100 pevača, u četiri hora, godišnje održe oko 300 koncerata, No, prema rečima Erich Artholda, izdaci za dvorane, hotele i letove – neizmerno su porasli, te ovaj hor ne može takve troškove “prevaliti na publiku, jer oni više – neće dolaziti”, upozorio je. Njegov vapaj za pomoć nije ostao bez odjeka – oglasio se kancelar Karl Nehammer (ÖVP) i najavio da će slavni hor dobiti neku vrstu “akutne pomoći”. “Zajedno spašavamo Hor Bečkih dečaka”, rekao je Nehammer. Potrebnih 800.000 eura iz saveznih fondova trebalo bi osigurati da “hor dečaka, bez ikakvih egzistencijalnih briga, uđe u predstojeću godinu”, ali će se u sledećih nekoliko meseci razraditi “održivo rešenje”, koje će osigurati dugoročeno finansiranje Hora Bečkih dečaka”, stoji u saopštenju. Glasnogovornik FPÖ-a za kulturu, Thomas Spalt, pozvao je saveznu vladu da potroši “manje novca od poreza na male i marginalne skupine” i da umesto toga “vodi brigu o kulturnoj baštini naše zemlje”.
Tradicija ovog Hora može se pratiti unatrag do 1498.: “Hofcapell Singknaben” cara Maksimilijana I. bili su kamen temeljac današnjeg Hora, koji je 2004. proširen, uključivanjem bečkih horistkinja.
Izvor: KURIER
